Pokušao sam Tanji da prebacim fajl zmije, ali iz ne znam kog razloga ja to nisam uspeo! Na sledecem predavanju prebaciću na Tanjin flesh fajl koji će postaviti na forum da bi mogli svi da ga preuzmu.

Zahvaljujemo Goranu za ovaj materijal o zmijama. Meni se cini jako koristan, veoma je opsiran i zanimljiv. Ja sam neke stvari malo preuredila (slike i tabele), kako bih mogla da postavim ovde na forum, ali sustinska informacija nije izmenjena.

GMIZAVCI: kornjače; krokodili; gušteri; zmije

ZMIJE - OPHIDIA (Priredila: Biljana Knežević)

CROTALIDAE:
Bothrops Atrox .............................. (Both-Ax)
Borthrops Alternatus ...................... (Both-A)
Bothrops Lanceolatus ..................... (Both)
Crotalus cascavela ........................ (Crot-c)
Crotalus horidus ............................ (Crot-H)
Cenchris Contortix(Bakrena glava) .. (Cench)
Lachesis Muta ................................ (Lach)
Toxicophis Pugnax ......................... (Toxi)

VIPERIDAE:
Vipera Acustica Carnita (Echis Carinatus)
Vipera Aspis .................................. (Vip-A)
Vipera Berus ................................. (Vip)
Vipera Daboia ............................... (Vip-D)
Vipera Lachesis Fel ........................ (Vip-L-F)
Vipera Redi ................................... (Vip-R)
Vipera Torva ................................. (Vip-T)
Clotho Arietans

HYDROPHILIDAE:
Hydropsis Cyaonocinctus ................ (Hydroph)

ELAPIDAE:
Bungurus Fasciatus ........................ (Bung)
Dendroaspis Polylepis(Crna Mamba) . (Dendr-Pol)
Elaps Corallinus(Koralna zmija) ....... (Elaps)
Naja Trupudans .............................. (Naja)
Naja Nigricollis ............................... (Naja-N)
Oxyranus Scutelatus ...................... (Oxyu-S)
Oxyuranus microlepidotus .............. (Oxyu.M)



Zmije su kičmenjaci čija je telesna temperatura promenljiva i zavisi od temperature okoline.
Život im zavisi od vremenskih prilika.
Leti: kad im se telo zagreje, postaju živahni, kreću se hrane i množe.
Zimi: život trne u njima i povlače se u jame u zemlju i tako ohlađeni i ukočeni, provedu tzv. zimski san HIBERNACIJA. Leti ako su vrućine jake, posebno ako nestane vode, zavlače se u zemlju i neke zmije padaju u letnji san.U severnoj Evropi hibernacija traje do 275 dana, dok je na jugu zimski san mnogo kraći, samo 105 dana.
Što smo bliže polutaru gmizavci su mnogo snažniji, mnogo brojniji. Pošto ne održavaju telo na stalnoj temperaturi, nemaju telesni prekrivač koji bi ih štitio od zime ili žege.
Zive na zemlji ili u vodi. Vole trope i gde je toplije, takođe i gde ima dosta vegetacije.

UJED: Proizvodi paralitičko i hipnotičko stanje kod žrtve i taj ujedeni deo postaje otečen sa masivno plavo-crvenim mrljama.

OTROV: Neurotoksičan i hematotoksičan. Što je starija jedinka otrov je jači. Što je manje vlage a više sunca, otrov je koncentrisaniji.

ISHRANA: Često jedu jedna drugu-Uroborus, čak majka pojede svoje mladunce. Sitniji ili krupniji sisari, ptice, gmizavci, vodozemci ili jaja.

NARAV: Vode osamljen život. Noćne su životinje jer tada su aktivne. Aktivne su u sumrak a danju su trome, posebno ujutro. Vrlo su osvetoljubive, posebno prema onima koji uznemire njene mlade. Verovanje vlada da ako ubiješ partnera zmiji, taj drugi partner će doći da je osveti. (fiksiran pogled umirućeg u ubicu - možda zato i ujeda u glavu da je ne bi žrtva gledala u oči dok umire)

ČULA: su slabije razvijena. DIS (oči, uši, ekstrmiteti)

SIMBOL: Pijanstva.

STRAHOVI: Vatra i Voda, ali budu privučene vatrom, da budu udavljene ali vole vodu = veza sa telesnom temperaturom. Padanje.

ANATOMIJA:

ORGANI: većina organa je smeštena na levoj strani

KIČMENI SISTEM: Nemaju stopala,vratni pojas ili grudnu kost. Postoji serija skoro beskrajnih pršljenova-do 400. Nemaju grudnu kost pa rebra slobodno vise.Veoma fleksibilna skeletna struktura omogućava da mogu da se provuku kroz uske pukotine ili otvore.

KRETANJE: Brzo kretanje i penjanje zbog skeletne formacije, puzajućim pokretima levo desno sem pitona koji se pomeraju kao gusenice.

KOŽA: Orožnala pokožica, koja gradi rožnate ploče, hladna na dodir i spadaju u hladnokrvne životinje. Menjaju je u proleće - periodično (periodični nemiri, želja za promenom) provlačenjem kroz žbunje.

DISANJE: Na pluća koja imaju oblik kesa. Čak i Hydr. mora da izroni po vazduh.

PLUĆA: Uobičajeno imaju 1 plućno krilo i leva strana pluća je smanjena ili odsutna. Un. površina je povećana mnogobrojnim naborima. Prednji deo je samo naboran dok je zadnji gladak i služi kao magacin za vazduh koji uzima kada je guta jer je tad sprečena da diše.

DUŠNIK: Prednji deo proširen je u grkljan ali bez glasnih žica je.

SRCE: 2 pretkomore i 2 komore koje su nepotpuno odvijene te se venska i arterijska krv mešaju.

POLNI ORGANI: Penis mužjaka je bifidan. Sve dok ne pokušaju koitus oni ne znaju kog pola je partner a tada ako shvate da je to njihov sopstveni pol postaju veoma agresivni i svadljivi.

RAĐANJE: Jaja ili živi mladunci. Jaja su ustvari kožasta opna, te nekad se mladi razviju pre nego što stigne da ih snese pa izađu razvijeni mladunci sa jajnim opnama - privid da rađa žive mlade.

GLAVA: Većina ih ima senzorne šupljine između očiju i nozdrva (Crot) i njima mogu osetiti bilo šta u okolini od 200m i tako znaju tačan pravac u kom treba da se pomere ili ujedu.

OČI: Gmizavci imaju gornji i donji kapak koji su srasli ali su providini, odtud ukočenost pogleda. (zurenjem se vidi aura)

UŠI: Nemaju ni bubne opne a ni duplje.

ZUBI: Prirasli za kosti, kupasti i jednoliki. Kod otrovnih zmija otrov se izlučuje kroz žleb na zadnjoj strani zuba iz modifikovane pljuvačne žlezde koja se nalazi u zadnjem delu usta kao i sam zub. Kod Vipera izlazi kroz cevastu šupljinu zuba.
Smukovi - zubi su u zadnjem delu gornje vilice. Zubi imaju žleb umesto cevaste šupljine niz koji se sliva otrov iz pljuvačnih žlezda.
U Evropi – Sredozemlju žive 3 vrste zmija sa zadnjim otrovnim zubima. Balkan nastanjuju 2 vrste: Crnokrpica - Telescopus fallax, ugrožena vrsta i Zrna ili zmajur = Monpeljeska zmija - Malpolon monspessulanus koja je duga i veoma žestoka, na najmanje uzbuđenje sikće i besno grize.

VILICA: Kad napadne prvo izbaci svoj jezik koji se trese, ujede i mandibula rotira levo -desno

JEZIK: Rascepljen, palacav, služi za pipanje.

VRAT: Kada guta vertebra se pomera sa leva na desno.

VARENJE: Ne žvaće nego guta žrtvu, gurajući je mišićima na dole.

JEDNJAK I ŽELUDAC: Prilično rastegljivi i zato mogu da gutaju veći plen.Otrov koji ubrizga igra važnu ulogu za rastapanje i varenje plena. Sadržaj unutar želudca je toliko jak da ga jedino čista Uremična kiselina može ukloniti.

CREVA: Tanko i debelo i u prošireni deo creva se izlivaju mokraćni kanali i kroz otvor-kloaku izbacuju.

STOLICA: Izuzeno smrdljiva i u ogromnim količinama.

ANTIDOT: Alkohol.


PODELA:

1. ZVEČARKE-Crotalidae
2. ŠTITOVRATKE-Elapidae
3. OTROVNICE-Viperidae
4. MORSKE ZMIJE-Hydrophidae
5. UDAVKE - Boidae
6. SMUKULJE -Colubridae
7. KLUPČARKE -Ilysidae

1. ZVEČARKE-Crotalidae

Veoma otrovne i poznate po svom repu. Ako je neko uznemiri trese repom i snažan, zveketavi zvuk deluje kao upozorenje.
Zvečka se sastoji od nekoliko labavih krljušti od kojih je nekad svaka prekrivala vrh repa
Kako raste zveckanje postaje sve jače. Osam krljušti daje najglasniji zvuk a preko toga zveckanje slabi. Sem upozorenja zvečka služi i za privlačenje partnera.
Kiša je nešto što smeta zmijama generalno ali posebno kod zvečarki jer kada je zvečka mokra ona uopšte ne zveči.
29 vrsta živi u Severnoj Americi od Kanade do Meksika a jedna u Južnoj Americi.
Sve zvečarke rađaju žive mlade.
Zenice: duguljasta i uspravna.

Zvečarka - Crotalus horridus

Oko 1,5 m a matore ženke mogu biti 2m.SAD, od Meksikanskog zaliva pa do 46 stepeni geografske širine.
Voli kamenite, sunčane i puste uzvišice, okružene plodnim, travom obraslim poljima.
Veoma je osetljiva na vremenske promene u toku dana i stalno menja mesto.
Jutrom se kupa u rosi, pa se suši i sunča na stazi ili steni. Oko podne kad pripeče traži suva mesta u hladu ali ne predaleko od sunčanih mesta.
Hrani se sitnijim sisrima, pticama, vodozemcima, naročito žabama.
Ime je dobila po prstenima na kraju repa.
Uznemirena i poplašene ona prstenima zazveči kao da hoće da opomene narušitelja njenog mira da pazi da je ne zgazi. Kad lovi ne zveči.
Ujed opasan, zubi su veoma veliki i mogu da probiju puno odelo.
Od naglih i jakih zima i od poplava ih strada mnogo ali joj je najveći nepriijatelj svinja koja je nemilosrdno progoni i ubija. Čovek takođe i obrađujući neobrađene predele rasteruje životinje kojima se ona hrani pa je zato retka u naseljenim predelima.
Jaja nosi u avgustu i za nekoliko minuta se iz njih izlegu mladi.

Rogata zvečarka - Crotalus cereastes

Mala do 75cm. Jugozapadni deo SAD i severozapadni deo Meksika.
Kreću se po pesku vijugavim pokretima tela koji ostavljaju tragove nalik na prečage lestvica. Boja šareno-smeđa je odlična kamuflaža, do pola ukopane zmije u pesak. Kasno uveče izlaze i love glodare.

Šararaka - Lachesis lanceolatus

Do 3,7m. Rio de Ženeiro pa na sever do Srednje Amerike. Ima je u Antilima.
Najveća i najopasnija južno američka otrovnica. Jedina među zvečarkama sa nosnom jamicom koja polaže jaja. Druga neobična osobina je mala bešumna zvečka na vrhu repa.
Svetlosmeđe telo išarano tamnosmeđim mrljama. Ujed smrtonosan.
Lovi noću a preko dana odmara smotana u kolut po poljima zasađenim repom ili u žbunju
Čim joj se neko približi ujeda i to više puta uzastopce. Ujed smrtonosan.
Hrani se sitnijim sisarima ali hoće da krade i živinu pa je ima i oko kuća.
Nosi jaja iz kojih se ubrzo posle izlegu mladi.

Kopljoglavka - Bothrops atrox

Smrtonosna zija iz porodice jamičarki, dobila je naziv po kopljastom izgledu glave.
Vrele obale Meksika, Argentine i na nekim Karipskim ostrvima-Martinik.
Oko 112-152 cm, smeđe ili sive boje sa šarom od niza tamnih mrlja u obliku dijamanata.
Hrani se malim životinjama: oposumi, zmije, gušteri.
Rađa žive mlade 60-80 u jednom leglu i opasni su odmah po rođenju.

Patuljaste zvečarke

Nikad ne prelaze 60cm, imaju kratke, vitke repove i male zvečke.

Zvečarka sa dijamantnim leđima

Rekordna dužina od 2,4m.
Sa obe strane između nozdrva i očiju po 1 duboka jamica.

2. ŠTITOVRATKE-Elapidae

(a) kobra
(b) mamba
(c) koralna zmija

Kobra

Žive u Africi i Aziji.Većina ih je do 2m. Zenice: okrugle.
Kada su uzbuđene ili uplašene šire vrat rebrima i on izgleda kao pljosnati štit. Svako ko se suviše približi izlaže se opasnosti ujeda.
OTROV IZUZETNO JAK.
Nastaje krvarenje i otečenost ali osnovni sastojak je NERVNI otrov koji parališe nervni sistem. Umire se za 15min maksimalno. Jedna od najopasnijih zmija.
Hrane se glodarima, žabama i pacovima, kao i pticama. Penju se na drveće u potrazi za gnezdima.

Kobra - Naja tripudans

1,5-1,8m. Živi u Indiji i J.Kini. Kad raširi vrat vidi se šara slična naočarima - „Naočarka“.
Hrana: sitnije životinje koje lovi posle žege. Ujed smrtonosan. Razmnožava se jajima.
Indijski fakiri-ples kobre (poljubac).

Egipatska guja - Naja haje - Kleopatrina zmija

Do 2m a nekad i veća. Severoistočni deo Afrike. Hrani se sisarima, pticama i gušterima. Uzdiže prednju 1/3 kad napada, raširi vrat i u tom stavu stoji malo pa se naglo baci napred na žrtvu. Čovek od njenog otrova umire za 10 min.

Crna kobra - Naja nigicollis

Šprica otrov na žrtvu udaljenu do 1m. Kad otrov dospe u oči za izvesno vreme izaziva slepilo.

Kraljevska kobra - Naja hannah

Hrani se drugim zmijama

Afrička vodena kobra

Hrani se i ribama

Kobra - Naja naja - Indijska kobra;


Mamba

Jedna od najotrovnijih zmija sveta. Najveća je u grupi mambi sa dužinom do 4,3m.
Najbrža zmija na svetu, 11km/h a na kratkim rastojanjima može razviti brzinu 24km/h
Sve mambe polažu jaja.

Crna mamba - Dendroaspis polyepsis

Živi u suvim i otvorenim područjima sa žbunjem gde lovi ptice i glodare.
Uplašena se brzo sklanja u svoju rupu u zemlju napadajući svako živo biće koje joj se nađe na putu.
Tek izlegle mambe su duge 38-60cm a u toku prve godine mogu narsti do 2m i duže.

Zelena mamba - Dendroaspis viridis

Kraće su, do 3m, manje su agresivne i sa slabijim otrovim. Živi na drveću hraneći se gušterima, pticama, jajima i sitnim sisarima.


Koralne zmije (elaps)

Azija i obe Amerike.
Vilice im se ne mogu široko razjapiti pa se zato hrane sitnijim plenom: gušteri i druge zmije. Tanke su sa šarom raznobojnih prstenova oko tela i repa. Prstenovi se smenjuju: crni, žuti ili beli pa crveni. Boje upozoravaju na opasnost. Otrovne su. Prave koralne zmije su bliski srodnici Kobri i veoma su otrovne ali nisu naročito agresivne.

Obična koralna zmija - Micrurus fulvus

Živi u Meksiku, jugoistočna Amerika. U V ili VI mesecu polaže 3-14 tanušnih vitkih jaja iz kojih se za 11 nedelja izlegu mladi dugi 18cm.

Arizonska koralna zmija - Microideus euryxanthus

Meksiko i jugozapadna Amerika.
Kraća je od obične, kao odrasla je duga oko 1m.

Tigar zmija - Oxyuranus scutellatus Tajpan

Jedna od najopasnijih na svetu. Tropske šume i livade Nove Gvineje i Severne Australije.
Do 3,4m, smeđa ili crnkasta leđa. Hrani se gmizavcima i sitnim sisarima.
Obično je plašljiva i mirna ali kad je uznemirena napada.
Otrov parališe nervne centre koji kontrolišu srce i pluća žrtve. Antidot hitan.

3. OTROVNICE - Viperidae

Trouglasta ili srcasta glava se jasno odvaja od debelog trupa koji se završava kratkim repom.

Šarka - Vipera berus

Najrasprostranjenija u Evropi i Aziji i jedina je zmija koja opstaje sevrno od Polarnog kruga.
Kratko debelo telo i kratak rep.Boje promenljive, uglavnom prelaz iz smeđe, maslinaste i sive ili bež ali uvek postoji tamna vijugava CIK-CAK linija pruga sredinom leđa.
Ženka oko 80 cm a mužjaci nešto manji i ženka više crvenkasta boja sa tamnijim riđim ili smeđim šarama.
Vole mesta obrasla žbunjem i šipragom a sreću se i u močvarama. Hrani se: gušterima, žabama, miševima, voluharicama i sl.
Uznemirena sklanja se od čoveka ako za to ima vremena ali u tesnac priterana i uplašena ujeda. Otrov je retko smrtonosan jer su joj zubi mali pa je i mala količina otrova ubrizgana.
Jaja počinje da nosi tek 4. godine. Mlade šarke snesu 5-6 a starije 10-15 jaja. Mladi se rađaju u VIII ili IX mesecu. Tokom zime hiberniraju.

Aspida - Vipera aspis

Jugozapadni deo Evrope. Neke su nađene i u Alpima.
Vole neobrađena zemljišta, živice i šikare.
Sporo se kreću ali su opasnije i agresivnije za ljude od šarki, ujed može biti smrtonosan.
Bliski srodnik šarke. Boje su im slične ali je leđna strana aspide išarana tamnim kosim mrljama i prugama. Za razliku od šarke njena njuška je podignuta naviše.

Kamenjarka – Poskok - Vipera ammodytes

Najveća i najopasnija evropska otrovnica. Dužina do 90cm. Od Alpa do Male Azije. Voli toplotu. Kod nas: Hercegovina i Primorje, do 2500m nadmorske visine.
Boje promenljive ali se prepoznaje lako po malom rošćiću na vrhu njuške. Hrani se: sitnijim gmizavcima, vodozemcima i sisarima.
Krajem leta ženka izleže 10-20 mladih koje izbaci zajedno sa opnama.
Na padinama Fruške Gore javlja se kao Crna varijanta Vipera berus prester.
Na Bosanskim planinama kao podvrsta Vipera berus bosniensis.
Na širem području Panonske nizije kao retka vrsta Stepska vipera Vipera ursini.


Pustinjske vipere:

Jako opasne otrovnice koje pre nego što će ujesti oglase se šištanjem koje liči na duvanje konja kroz nozdrve. Proizvode zvuk pomoću kožne duplikature „džepa“ iznad nozdrva.
Pri ujedu duboko zarivaju zube u telo žrtve unoseći oko 15 kapi otrova što je 4 puta više od smrtonosne doze koja za sekund usmrti pacova.
Na sreću napadaju samo ako su jako isprovocirane.

Gabonska - Bitis gabonica

Do 1,8m u tropskim šumama, jarkih je boja.

Peringejova - Bitis arietans

Mala do 30cm, boje manje upadljive ali je najbrojnija i najprostranjenija po celoj africi do Arabije.



4. MORSKE ZMIJE - Hydrophidae

Žive u tropskim obalnim vodama Indijskog i Tihog okeana. Prilagođene životu u vodi jer imaju rep u obliku krme i nozdrve sa poklopcima na vrhu gubice.
Dišu vazduh i udaviće se ako se drže dugo pod vodom.
Telo im je obično bočno spljošteno i dostižu i preko 1,5m dužinu.
Love noću koristeći otrovne zube i to jegulje ili sitne ribe.Mali cevasti zubi.
Ponekad se grupišu u ogromnom broju. U tesnacu Malaka je zapažena masa zmija u pojasu od 3m i skoro 100km dužine.
Ujed joj je skoro bezbolan, vrlo sporo deluje na ljude, može biti fatalan jer je veoma jak.
Primitivne vrste nose jaja na kopnu dok druge živorodne rađaju mlade u moru.

Dvobojna pelamida - Pelamydrus platurus

Do 80 cm; Indijski Okean, tropski delovi Tihog Okeana. Hrani se ribama i mekušcima. Nasrtljiva je i veoma otrovna. Malo se o njenom načinu života zna.

Hidropsis
Hydrophis cyanocinctus (Hydro-c)
Hydrophis virginianum (Hydro-v)

Oko 1,5m do 3m. Indijski okean, Pacifik. Rađa žive mlade. Oko 50 vrsta.

5. UDAVKE - Boidae

Većinom džinovske zmije, veoma snažne. Plen ubijaju omotavajući se oko njega. Rep im često služi za prihvatanje. Imaju tragove zakržljalih zadnjih nogu. Najveća je Boa

Zmijski car - Boa constrictor

Spada u najlepše zmije uopšte. Do 6m, teška do 60kg. Brazil i susedne zemlje. Domaća životinja po ambarima da lovi pacove i miševe. Hrani se sitnim sisarima i pticama. Životinje veće od psa teško da može progutati. Rađa žive mladunce zajedno sa opnama od jaja.

Anakonda Eunectes murinus – VODENI UDAV

Jedna od najvećih zmija na svetu. Oko 9m i jedino joj mrežasti piton konkuriše veličinom. J.Amerika tropski deo, istočno od Anda.
Maslinasto-zelene boje sa velikim, okruglim, crnim mrljama duž tela. Odmaraju se u barama ili mirnim rečnim tokovima ili se sunčaju na niskim granam iznad vode. Leže čekajući jelena, ribe ili druge životinje.
Ne legu jaja već rađaju žive mlede, 20-40 pa čak i do 100 mladunaca odjednom. Svaki mladunac je dužine do 1m.

Stepski udav - Eryx jaculus

Omanja zmija do 1m. Rep joj je kratak i ne može ga smotati. Krf i na istok do Male Azije. Kod nas Južna Makedonija.
Hrani se gušterima. Ubija ih omotavajući se oko njih. Voli peskovita mesta i rado se ukopava u pesak.

Pitoni:

Nastanjuju Stari svet i srodnici su sa udavima Novog sveta. Kao Boe oni imaju male mamuze, zakržljale zadnje udove. Do 10m. Tropske šume vole i tu žive.

Mrežasti piton - Python reticulatus

Jugoistočna Azija, najduža zmija na svetu.

Afrički piton - Pythonsebae

Više voli otvoren prostor.

Tigrasti piton - Python molurus

Preko 4m. Vlažni predeli Indije i Cejlon. Hrani se sisarima i pticama. Može progutati životinje velike kao kozu, antilopu i sl.
Od čoveka se uvek sklanja iako bi ga mogla zadaviti. Ne može ga progutati jer su joj usta za to suviše mala. Plen zadavi stezanjem oko njega, pa ga guta od glave. Posle obroka počiva mirno vareći plen. Varenje traje 8-12 dana i posle ponovo lovi. Urođenici je love zbog mesa, masti i kože. Malajci je drže po kućama da lovi pacove. Ražmnožava se jajima koje čuva obmotavši se oko njih.


6. SMUKULJE - Colubridae

Neotrovne zmije dugog gipkog tela. Zenica im je okrugla.

Ulaburong - Belouška - Tropidonotus natrix

Smuk gladiš - Coronella austriaca

Smuk otrovni - Celopeltis monospessulana

Do 2m. Primorje, Vardar, Skoplje, Sredozemno More. Voli suva, žbunjem obrasla mesta.
Ima otrovne žlezde smeštene ispod očiju, otrov se izliva niz poslednji zub u gornjoj vilici. Taj zub je žlebast i veći od ostalih.
Hrani se: miševi, ptice, gušteri.


7. KLUPČARKE -Ilysidae

Malene glave i kratkog repa. Imaju ostatke zakržljalih udova.

Crvena ilizija - Ilysia scytale

Koral crvene boje, sa poprečnim crnim prstenovima do 80cm. Živi u Gujani i J.Americi.
Hrani se sitnim gmizavcima. Mladunčad razbijaju opnu jaja čim ih ženke snesu.